Ukoliko  želite da podržite ženu koja je izgubila trudnoću ili bebu, evo nekoliko  DA i NE za promišljanje:

DA

Prepoznajte iskustvo gubitka

Nemamo najčešće ovu vrstu društveno prenesenog znanja. Naprotiv, učimo se da ćutimo i ne diramo ranu. Iako nije lako progovoriti o ovome, dobro je barem priznati da je u pitanju gubitak i pitati ženu kako se oseća. To ne znači da treba da je “ubeđujemo” da joj je gore nego što jeste ili da treba da oseća tugu ako je ne oseća, već da joj otvorimo vrata i pokažemo da smo tu i da vidimo da joj se nešto značajno desilo.

Dozovolite i ohrabrite ih da pričaju

Ohrabrite ih da pričaju vama ili nekoj drugoj osobi koja ume da bude empatična više nego direktivna. Značajno je i deljenje međusobno sa drugim ženama koje su imale slično iskustvo. Ova vrsta povezivanja žena može biti jako korisna i isceljujuća u iskrenoj razmeni i osećaju zajedništva u jedinstvenom događaju u životu koji je krajnje ličan. S druge strane, ukoliko znate nekog sa sličnim iskustvom, nikako ih ne povezujte bez prethodnog proveravanja  da li je ta osoba zainteresovana i u mogućnosti (ali ne kao uslugu vama) da deli svoje iskustvo. Možda nije spremna ili je zatvorena za razmenu i iskustvo povezivanja, te  će biti razočarenje za obe.

Podržite ih praktično, omogućite im vreme za sebe

Nekad se osećamo bespomoćno dok nam draga osoba pati, bivamo zabrinuti za naš odnos ili ne možemo da “izdržimo” vreme dok nam se ne vrati “ona stara” drugarica, sestra, partnerka. Ono što je korisno jeste da joj praktično pomognete ukoliko ima drugo dete, da ga izvedete negde ili joj donesete neki skuvani obrok, ili neki drugi znak pažnje koji ne zahteva od nje, a omogućava joj da bude sa sobom u svojoj ranjivosti.

Solidarišite se sa ranjivošću, a ne sa tišinom stida

Pričajte u društvu o ovakvim događajima. Nije ideja da bude ona ili onaj koji kvari zabavu, ali setite se da podržite i ispoštujete iskustvo drage osobe i kada ona nije tu, pominjući takve događaja bez straha, izvinjavanja, drame ili skrivanja. Poštujte gubitak i podržite njegovu vidljivost. Čak i ako draga osoba koja kroz to prolazi ne zna da to činite, to iskustvo može svako da ima, uključujući i vas same. Na taj način se menja društvena svest i omogućava rast adekvatne društvene podrške u vašem okruženju svaki sledeći put kada se bilo kojoj ženi to desi.

Budite empatični

Nije nužno da vi sami imate slično iskustvo gubitka da bi bile prisutne sa ženom sa poštovanjem i dirnutošću zbog njenog gubitka. Empatičnost ne znači da pustite da vas tuđa tuga preplavi, već da vas dirne, da budete zajedno u tome. Ako ne znate razliku između ova dva, razmislite o tome pre nego se susretnete sa ženom. Izbegavanje vas neće naučiti dobroj meri, a možda izgubite prijateljicu koja vam znači i kojoj vi značite. Ukoliko osećate da nemate kapacite, ponudite praktičnu pomoć. Budite realni.

NE

Uzdržite se od “pametnih” komentara tipa  ko zna zašto je trebalo tako”, “barem imaš drugo dete”, “još ste mladi”, “to ne mora ništa da znači”. Umesto toga, dajte poštovanja i uvažavanja za događaj koji je iskusila. Omogućite joj prostor i  vreme da vam kaže kako se oseća.

Uzdržite se od toga da vi ukazujete na objašnjenje uzroka gubitka trudnoće tipa “stvarno si radila previše”, ”možda je ovo pravo vreme da prekineš sa pušenjem, kafom, smanjiš stres, odeš sa tog posla”. Uzdržite se od takvih primedbi, čak i ako je to istina i ako bi to bilo i pametno i korisno, i to govorite dobronamerno. Možda će doći vreme da i o tome pričate i date joj svoje viđenje. Prvi razgovor na temu gubitka nije mesto ni za šta drugo već za gubitak. Ne žurite nigde. Ne spašavate je od bilo čega. Desio se gubitak. Od njega nema “leka” ni mišića koji treba da se nabildaju. Hitna intervencija se desila u bolnici. Sada nastupa pažnja i prisutnost.

Ne očekujte da se brzo trgne i nastavi dalje jer i “onako je bila kratka trudnoća”, “bog je tako hteo” ili “beba nije bila zdrava” pa je “tako moralo biti”.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Scroll to Top