O MENI
Foto: Jovana Džopalić
Učila sam i završila: Kognitivno bihejvioralnu psihoterapiju (škola Jasmine Radonjić), Psihodramu za rad sa adolescenitama, dr S. Bojanin i Tvrđava, Konstruktivističku psihoterapiju – Udruženje konstruktivista Srbije, Psihodramu usmerenu na telo – intermedijalni nivo, Ženske studije – Fakultet političkih nauka, Holističko savetovanje, Somatic experience i trauma healing – bazičan nivo, Birth story tracking program za vođenje porođajnih priča – MA Pam Englend, Rozen metod – bazični nivo, Rozen institute; Dula kurs Reke Džesi, Dona international, inicirana sam za energetski rad sa matericom po metodi Mirande Grej.
Učim Rozen metod – Rozen institute, metod svesnog dodira za rad na osvešćivanju nesvesnih sadržaja kroz rad sa telesnim blokadama.
Moj pristup radu najbolje opisuje sintagma: pažljva i postupna eklektika. Ja sam psiholog i psihoterapeutkinja konstruktivističke orjentacije i ova pozicija mi je glavni obuhvatajući “kišobran“ u radu.
Lično i profesinalno iskustvo donelo mi je potrebu za obogaćenjem raznim terapijskim i teorijskim znanjima usmerenim na telo.
Ženske studije i Qweer studije unele su u moj profesionalni rad davanje na značaju i ispitivanju rodnog ličnog iskustvu klijenta, ali i zajednice u kojoj živi-mo. Postala sam osetiljva na „ženske“ i „muške“ teme i ocrtavanje njihovog udela u kreiranju aktuelnog problema klijenta.
Konstruktivistička perspektiva mi daje mogućnost da se „krećem“ kroz sistem značenja klijenta, ali i različitih psihoterapijskih škola. Koristim moć jezika za rekonstrukciju problema, bilo da on dolazi iz klijentovog sistema ili neke druge škole znanja, pa je kao ponuđen konstrukt korisna pozicija za rad sa određenim klijentom.
Trenutno sam u edukaciji za Rozen metodu – terapiju dodirom, koju koristim u ovom trenutuku kao jednu od tehnika za rad sa neverbalnim sadržajima u okviru konstruktivističke psihoterapije. Oslanjam se na bazična znanja iz Somatic expirinece i trauma healing telesne psihoterapije kada su u pitanju traumatski sadržaji u okviru psihoterpijskog procesa.
Moj suštinski fokus u radu je negovanje osetljivosti na promenljiv zajednički izgrađen tempo i način rada na oktrivanju nesvesnih sadržaja koji klijenta sprečavaju da preuzme odgovornost za svoj život. Cilj je izgraditi svest i iskustvo klijenta o snazi koja adekvatno preusmerena može da ga odvede u drugačiji vid izgradjivanja životnih uloga.
Evaluacija psihoterapijskog napretka se radi tokom psihoterapije, kao i na njenom kraju. Svrha evaluacije je testiranje korisnosti pravca u kome zajednički rad ide, tempa i adekvatnosti pristupa, uloge klijenta i psihoterapeuta, kao i eventualne potrebe za uključenjem dodatnog stručnjaka ili preusmerenjem na drugog psihoterapeuta.
Radila sam u gimnaziji kao psiholog – stručni saradnik i profesor psihologije; u Udruženju konstrutktivista Srbije kao ko-didakt edukator studenata konstruktivističke psihoterapijske škole. Radim kao psihoterapeut u privatnoj praksi.
Bila sam volonter: Institut za majku i dete, grupe podšrke roditeljima dece obolele od dijabetesa.
Učestvovala sam i prezentovala na evropskim, svetskim i domaćim stručnim kongresima sa raznim temama: rad sa nesvesnim u psihoterapiji, narativna forma evolucije psihoterapijskog procesa, integracije plesne meditacije u pokretu sa psihoterpijsim procesom, postnatalnog strsnog poremećaja kao mogućih posledica određenih medicinskih praksi porođaja, integracije isceljivačkih praksi usmerenih na matericu u psihoterapiji, Rozen metoda rada na nesvesnom u konstruktivističkom psihoterapijskom modelu.
Osnovala sam festival Telo kao životni kompas kao scenu za stvaranje, saradnju i vidljivost multidisciplinarnih stručnjaka i edukaciju stanovništva o osnovnm metodama samopomoći.
Sva lica
psihoterapeuta
Na šta vas asocira ideja vremenskog odmeravanja? Imate osećaj da kasnite sa važnom promenom ili ste previše žurili sa nekim odlukama, pa je ispalo brzopleto?
Mislim se kako za odnos između zvezdane prašine u meni i zvezdane prašine u tebi treba vremena da se razvije. Psihoterapija tako izbegava “zapaljiva” rešenja.
Foto: Jovana Džopalić
Foto: Jovana Džopalić
Ukoliko imate u glavi sliku psihoterapeuta kao psihoanalitičara iz američkih filmova, ja nisam ta. Konstruktivistički psihoterapeuti polaze od ideje da je psihoterapijska seansa jedna forma zajednički izvedenog eksperimenta.
Reakcije psihoterapeutkinje su dobrodošle i poželjne, ali i odmerene. Nekad je ona ta od koje i polazi reakcija, jer je, na primer, klijent oguglao na to nešto “već odavno”. Promena mora da ima pogonsko gorivo i jasnoću.
Foto: Jovana Džopalić
Jedan deo posla psihoterapeuta tiče se preusmeravanja pažnje sa starog, poznatog, “prežvakanog” na ono gde ima više “životnih sokova”… Nekada je to “kopanje”…
Foto: Jovana Džopalić